Visits 312310

EHO saradnici i predstavnici institucija socijalne zaštite Srbije u poseti Nemačkoj

predstavnici institucija socijalne zaštite u poseti Dijakoniji Virtemberg
Saradnja civilnog sektora i države daju najbolje rezultate.



Organizacije civilnog društva i predstavnici države ravnopravno učestvuju i dele odgovornost kada je reč o brizi za građane kojima su usluge socijalne pomoći preko potrebne – osnovni je princip zajedničkog rada gradskih socijalnih službi i nevladinih organizacija u nemačkim gradovima Štutgart, Boblingen i Karlsrue, a na korist ljudi koji su primaoci raznih vidova socijalne brige i pomoći.

Činjenica da su u razvijenim i bogatim državama kao što je Nemačka prepoznali važnost učešća civilnog društva ne samo u podeli poslova, već i u preuzimanju odgovornosti ohrabruje i misiju Ekumenske humanitarne organizacije i rad svih njenih saradnika na terenu. Upravo je ovo jedna od važnijih činjenica i “lekcija” koju je grupa od dvadeset predstavnika novosadskih, vojvođanskih i republičkih institucija socijalne zaštite (Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu, Kancelarija za inkluziju Roma Vlade APV, Grad Novi Sad, Centar za socijalni rad Grada Novog Sada, Visoka škola socijalnog rada u Beogradu) zajedno sa EHO saradnicima na terenu iz cele Srbije donela iz posete Nemačkoj od 10 - 17. februara 2019. godine. Radno putovanje u saradnji sa Dijakonijom Virtemberg, organizovano je u okviru projekta “Mreža za integraciju u Srbiji” uz podršku Strategije evropske unije za dunavski region (EUSDR).
Mrežu čini dvadeset lokalnih saradnika, koji su od oktobra 2016. godine podržavali proces (re)integracije porodica vraćenih po Sporazumu o readmisiji kroz niz mera i usluga ovim porodicama. Aktivisti su se brinuli o poboljšanju uslova stanovanja, integracije dece u obrazovni sistem, izradi ličnih dokumenata i ekonomskog osnaživanja.
U ranijem periodu mnoge socijalno ugrožene porodice, uglavnom romske, tražile su uhleblje u evropskim, najviše nemačkim i francuskim gradovima. Veliki broj njih je i dobijao azil, ili bar neko vreme bio zbrinut u kolektivnim centrima, uspevali su čak da dobiju i posao, a deca su se školovala. Trenutna situacija kazuje da je sve manje takvih “rešenja” za građane Srbije, i da se sada 99 odsto njih deportuje kući. Mogu da ostanu samo retki, koji dobiju politički azil ili oni kojima je neophodna medicinska nega, a ta vrsta lečenja im je nedostupna kod kuće. Tačan broj takvih ljudi nije moguće iskazati, jer se evidentiraju samo oni koji u Srbiju stižu avionom, gde se registruju pri Kancelarije za readmisiju na aerodromu „Nikola Tesla“ Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije. Svi ostali ostaju neevidentirani i praktično jedino lokalni saradnici za integraciju znaju pravo stanje i znaju kako žive i koje su potrebe povratnika. EHO i saradnici će, zahvaljujući donatorima Dijakoniji Virtemberg, ove godine voditi brigu o 80 porodica povratnika u Srbiju.
Upoznavanje sa nemačkim sistemom socijalne zaštite i sagledavanje osnovnih karakteristika nemačkog zakonodavstva, pristupa finansiranju i organizaciji usluga za porodice koji omogućava integralni pristup potrebama ugroženih porodica, bile su osnovne teme ove studijske posete. Da su posetioci iz Srbije bili na pravom mestu, o tome, između ostalog, govori i činjenica da je Štutgart centar migracija iz celog sveta – 60 odsto njegovih stanovnika pripada populaciji koji nisu iz Nemačke.
Kako funkcionišu institucije socijalne zaštite u Nemačkoj i šta su rešenja koja po korisnike daju najbolje rezultate grupa je imala prilike da vidi u državnim, svetovnim i crkvenim domovima i službama za beskućnike, izbeglice, migrante, stara lica, samohrane majke, itd. Kako ljude, koji pripadaju ovim socijalnim kategorijama nahraniti, socijalizovati, zaposliti, pružiti psihološku pomoć i zdravstvenu zaštitu pitanja su na koja nemačke službe svakodnevno pronalaze odgovore kroz koncept svakodnevnosti usmeren na rešavanje svakodnevnih briga i problema njihovih korisnika. Hoće li neki od tih modela pomoći biti moguće primeniti u Vojvodni i u celoj Srbiji pokazaće se u narednom periodu, kada, kako se očekuje, svako od predstavnika institucija pripremi preporuke za moguće unapređenje socijalne zaštite u Srbiji i uvođenju primenljivih nemačkih modela podrške u našoj sredini.

posetaDiW19002

posetaDiW19001sa radnog sastanka u centrali Dijakonije Virtemberg

posetaDiW19004 poseta konzulatu Republike Srbije u Štutgartu.

posetaDiW19005Poseta romskom udruženju "RomnoKher"

 

Oznake: Diakonie Württemberg

FaLang translation system by Faboba

Partneri