Visits 319424

In memoriam - Károly Béres

 На овој страни преносимо неколико комеморативних говора и чланака у спомен Карољу Берешу, оснивачу и директору Екуменске хуманитарне организације (ЕХО) из Новог Сада, преминулом 01.05.2008. после кратке болести.

Комеморација  је одржана у Реформатској цркви на Телепу 3. маја 2008.,  а сахрана на старом гробљу у Футошкој улици.

 

Драги пријатељи, тужни скупе (- Ана Бу, В.Д. ЕХО, у име особља и сарадника ЕХО )
bkcom01.jpg

Екуменска хуманитарна организација, њени сарадници, волонтери и пријатељи опраштају се од Кароља Береша - свог директора, вође и оснивача , човека чија је визија изградила ЕХО и човека који је последњих 15 година посветио њеном раду и развоју.
Карољ Береш је рођен 16. фебруара 1953. године у Новом Саду, овде на Телепу где је провео цео свој живот. У свом родном граду завршава основну и средњу електротехничку школу, а 1977. године стиче звање дипломираног електроинжењера на Факултету Техничких Наука Универзитета у Новом Саду.
Паралелно студира и на реформатском Теолошком факултету у Будимпешти. По завршетку факултета ради у струци и координира тим електроинжењера у пројектном бироу Неимар. Истовремено води и богослужења: најпре у Будисави, затим у Каћу, Новом Саду и Руменци, а 1993. му је бискуп поверио рад у парохији у Марадику.
Током свог свештеничког рада у Марадику уз помоћ људи добре воље, мештана и верника успео је да обнови зграду парохије и молитвену салу пострадалу у пожару, а делимично и саму цркву.
С обзиром на чињеницу да се у његовој парохији мађарско становништво све брже асимилира и да тиме полако одумире и њихов језик и култура, његови недељни часови веронауке су се претворили и у часове језика и културе. Карољ и његова супруга Иренка су у Марадику покренули и летњи језички камп за децу. За залагање у свештеничком раду у Марадику, октобра 2000. добија годишња награда фондације Мочари Лајош.
Уз све ове активности Карољ је од 1993. године и директор Екуменске хуманитарне организације у Новом Сада па је за највећи број суграђана најпознатији управо по овој функцији. У току последњих 15 година ЕХО је реализовала бројне пројекте и израсла у највећу војводјанску невладину организацију која данас има 22 стално запослена сарадника и сарадница, затим, стотине волонтера и сопствени радни простор.
Ми који смо радили са Карољем добро знамо, да би сви ови пројекти без његове иницијативе, ентузијазма и покретачке снаге остали мртво слово на папиру. Овако су се они, захвуљујући његовој енергији претварали у милионе издатих оброка, у стотине хиљада корисника, у хиљаде тона подељене хране, лекова и семена поврћа. Данас имамо образоване волонтере, ангажоване сараднике који носе нове идеје и пројекте. У том погледу је, верујем, Карољ био задовољан с нама.
Карољева потреба да мењамо ствари и његова вера у оно што радимо, његова вера у људе са којима и за које радимо – та вера је омогућивала да се ствари покрену. Карољева вера је покретала све нас, водила нас је и омогућавала да са њим заједно постигнемо и немогуће – у односу на средства која смо имали и време у које смо радили.
Карољ је доносио најтеже одлуке у тешким временима – о томе када и како кренути са пројектом или са изградњом, храбро је прихватао ризике и стајао је иза својих одлука и људи са којима је радио, остављајући нам при томе свима довољно простора за сопствене иницијативе и лични развој.
Ми у Екуменској хуманитарној организацији памтићемо га пре свега по његовој доброти, толеранцији и разумевању и по његовој спремности да се посвети свакоме од нас. Памтићемо га и по његовом јединственом дару да саслуша сваког од нас и сваког другог ко му се обратио. Слушао нас је, помагао нам је и посвећивао нам своје време, као да смо у том тренутку ми најважнији и једино важни за њега, као да није имао хиљаду других послова и брига. За Кароља је сваки човек био једнако важан и вредан његове пажње.
На крају, желимо да одамо пошту и Карољу као визионару и градитељу. Он није градио само нове објекте у Марадику, у Лојенбершком дому у Фекетићу или нове зграде Екуменске хуманитарне органзације овде у Новом Саду већ је градио и мостове сарадње и мостове будућности – мостове екуменске, интеррелигијске, регионалне сарадње и мостове ка Европи.
Хвала му на свему томе и нека му је вечна слава!

Ана Бу
Изговорено на комеморацији поводом срмти 3. маја 2008.

Драга ожалошћена породица, пријатељи, тужни скупе, (- Јулија Гхандоур Сцхал, Координаторка екуменске сарадње ЕХО, у име иностраних партнера и пријатеља)

 Добила сам веома тежак и тужан задатак, да овде поред ковчега у неколико реченица обухватим немогуће. После тако богатог али нажалост веома кратког животног пута сигурно ни ја, као једна од најближих, и најстаријих сарадника сигурно нећу моћи да спомињем чак ни најважније особине.
Опраштамо се од нашег веома цењеног пријатеља Береш Кароља, оснивача и управника Екуменске хуманитарне организације. ЕХО је од 1993 г. уз помоћ Мађарске екуменске хуманитарне службе почела да ради на основу донација протестантских цркава са запада. Под вођством Кароља, негујући хришћанске вредности трудили смо се да у раду помогнемо невољницима без обзира на њихову националну и верску припадност. Иако смо имали и потешкоћа донекле смо допринели мирољубивом суживоту становника у Војводини.
Приликом обнављања дијаконијске службе препознали су нас о спремности за помоћ, кад год је било могуће. Наш управник је највише допринео томе, јер је у све наше активности користио богате форме екуменске сарадње. Најбољи примери су екуменске молитве за мир, конференције, сусрети у земљи и у иностранству.
Наши инострани екуменски партнери као ХЕКС из Швајцарске, ГАW из Немачке, хуманитарне организације из Енглеске, Норвешке, Шведске, Финске, Дијаконија из Аустрије и других земаља сви су били импресионирани личношћу нашег Кароља. За почетак екуменске сарадње, поред заједничких акција значајно је било и наставак дијалога измедју наших цркава.
Многострана верска, национална и културна традиција нашег региона значи велико богатство. У најтежим годинама после оснивања Карољ је инсистирао такође на сарадњи са Јеврејском и са Исламском заједницом, и до данашњег дана односи су добри.
Успон у екуменској сарадњи и приближавања једино је његова заслуга. Цркве наших градова побратима као Дортмунд, Норwицх редовно сарадјују са нама.
Свим снагама је радио на успостављању једног хуманог, социјално осетљивог друштва, где воде основне људске вредности као и мир, праведност, солидарност, помирење .
Својим многостраним образовањем у свим тешкоћама увек је пронашао најбоље решење. Већина његових визија су остварене у нашим пројектима. Један од његових снова је остварен, саграђен је централни екуменски дом, све остало можда у будућности ако Свевишњи буде и даље са нама...
Наши екуменски партнери нажалост нису могли овде да буду са нама али шаљу своја саучешћа. Сигурна сам да је била велика част свим његовим сарадницима као и мени заједно проведено време: ХВАЛА МУ. Прихватајући мисли научника Хиеронимуса поред туге треба да се радујемо да нам је дата могућност са њим да радимо. Он је само отишао испред нас. ПОЧИВАЈ У МИРУ.

Јулија Гхандоур Сцхал
Изговорено на комеморацији поводом срмти 3. маја 2008.

Ин мемориа (- проф. др Свенка Савић, представница невладиног сектора на комеморацији 03.05.2008. )

Карољ Береш (1951-2008),  свештеник, инжењер, директор Екуменске хуманитарне организације у Новом Саду, највише је од свега био Исусов ученик. Основна су му начела била Исусове речи: “Не бојте се!” и “Оно што и најмањем учините, мени сте учинили”!
За све нас који смо половином деведесетих почели да градимо грађанско друштво из алтернативног (тзв. ‘невладиног’)  сектора, он и ЕХО били су нам узор, потпора и ослонац.
Јако је добро кад у том послу и у тим тешким годинама имате поуздан ослонац. Требало је много мудрости, стрпљења и добре воље да ствари почну, да се затим у целом граду и Покрајини препознају као добра намера организованих грађана и да трају. И ми, и он сам, били смо довољно простодушни и наивни у уверењу да ће наша залагања брзо донети плодове. Након 15 година заједничког рада, међусобног подупирања и загревања за идеју да Истина може бити видљива, ево, полако, губимо се... Остаје нада.
Карољ Береш је свештеник активизма за грађанско друштво у најбољем смислу те речи. Успешно је спајао све активности у јединствену мисију да нам буде боље заједно: заједно у вери, и поштовању другог и у мислима. У тој мисији смо сви заједно, нема важних и мање важних дела: међурелигијски дијалог му је, чини ми се, ипак био најважнији, да га граде грађани из перспективе њихових потреба, мада значај великодостојника у томе није занемариовао. Јер ако једни друге у вери осећамо, онда смо и каритас поделили, и старе обишли и ромску децу поучили, и жене подржали кад је у питању борба против насиља.
Карољ Береш је умео да окупља људе око себе, да нас подстиче на истрајавање у ономе што смо намерили. Захваљујући Екуменској хуманитарној организацији много тога је почето и остварено у граду Новом Саду и Покрајини, о чему се још увек недовољно зна јер је основни мото свих активности у овој организацији  ‘Онај ко треба то да зна види све’. То наслеђе, верујем, преузимамо од њега сада ми, јер смо научили од њега доста и оснажили се да можемо другима враћати. Његова порука да се међурелигијска блискост може остварити малим корацима: дружењем, разговором, упознавањем, остаје темељ Екуменске хуманитарске организације исто колико и наших грађанских иницијатива.
Слава му.

Свенка Савић    3.05.2008. 

Дневник, понедељак, 5. мај 2008. Новосадска хроника, стр.32 (Објављено с дозволом Браниславе Опрановић, уреднице Новосадске хронике):
Опроштај од Кароља Береша
"Подигао мостове екуменизма" (- Дневник, 03.05.2008, Новосадска хроника  )

Комеморацијом и екуменском молитвом у Реформатској цркви на Телепу, грађански екуменски Нови Сад, колеге, сарадници и волонтери Екуменске хуманитарне организације (ЕХО), његови парохијани и многобројни свештеници опростили су се, у присуству породице и пријатеља, у суботу 3. маја  од Кароља Береша.
Покретачка визија, пожртвовна хуманитарни рад, човекољубље, ентузијазам, толеранција и енергија Кароља Береша, инжењера електротехнике и реформатског свештеника, изградили су новосадску Екуменску хуманитарну организацију на чијем је челу био 15 година. Међурелигијским дијалогом подигао је и оставио нам у аманет мостове регионалне и европске екуменске сарадње и био узор многим сарадницима и члановима невладиних организација у изградњи грађанског друштва на овим просторима. Током тешких деведесетих година у Новом Саду и широм Војводине реализовао је, са сарадницима и супругом Иреном, на стотине хуманитарних пројеката и утешио велики број људи.
Кароља су се сећали и одлаи му почаст: у име ЕХО Ана Бу и Томислав Конечни, у име екуменских партнера из Европе и света Јулија Шал, у име Екуменске организације Мађарске Ласко Лехел, у име Европа фондације Бела Миавец, у име невладиних организација проф. др Свенка Савић, у име Исламске верске заједнице имам Фадил Мурати, у име Јеврејске општине Ана Френкел као и представници Реформатске црквене заједнице из Марадика.
Екумеску молитву одржали су свештеници Словачко евангеличке, Римокатоличке, Евангеличко методистичке, Евангеличко хришћанске, Гркокатоличке и Хришћанско реформатске цркве.
 

- Magyar Szó, 5. maj 2008.  (objavljeno s dozvolom uredništva lista Magyar Szó) 
- Magyar Szó, 05.05. 2008: IN MEMORIAM; A békehidak építője volt (na mađarskom)

IN MEMORIAM, Béres Károly, (1953-2008)
Újvidéken született 1953. február 16-án Béres Károly református pék és Erős Olga gyermekeként. Anyanyelvének szépsége a József Attila Általános Iskolában csiszolódott 1959 és 1967 között, majd a Mihajlo Pupin Elektrotechnikai Technikumban 1967-től 1971-ig alapozta meg jövőjét. Ezen alapokra építve fejezi be a Műszaki Egyetemet 1977-ben. Többéves segédkezés után Buda József lelkipásztor mellett elhivatást érez a lelkészi szolgálatra. 1980-ban jelentkezik a Református Theológia Akadémia levelező szakára Budapestre. Az akkori politikai helyzet miatt tanulmányait megszakítva munkásságát mérnöki szakmájában folytatta.
Lelki téren tevékenységét továbbra is folytatta a Református Egyházban. Országos Egyházunkban akkor még a Jugoszláviai Református Keresztyén Egyház főgondnoka 1982-től 1996-ig, majd abban az évben nevet cserélt Egyház (Református Keresztyén Egyház) Diakóniai vezetőjévé választják, és e tisztséget tölti be haláláig. A Magyarországi Ökumenikus Szeretetszolgálat segítségével Országos Egyházunk által 1993-tól a haláláig az Ökumenikus Szeretetszolgálat vezetője (Ekumenska humanitarna organizacija).
Kiemelkedő munkát végzett a magyarság ügyéért is. A VMDK újvidéki alelnöke 1990-től 1993-ig.
2000. október 21-én Kolozsváron, a Báthory István Líceumban a munkássága elismeréséért megkapta a Mocsáry Lajos-díjat.
Közel 4000 lakás villamossági terve, gyárak, kórházak Újvidéken, Jordániában, Ukrajnában jelzik munkásságát, emellett parókiaépítés és templomfelújítás Maradékon, a szeretetmunka megszervezése Vajdaság 62 helységében 85 csoporttal több mint 800 önkéntessel.
Gyászolják: felesége Irénke, fia Károly, lánya Márta, menye Adela, rokonok, ismerősök, szerettei és a Református Keresztyén Egyház.
Botos Elemér esperes

\"A békehidak építője volt
Eltemették Béres Károly református lelkipásztort

Búsan szólt ezekben a napokban Újvidéken, a Darányi telepen a református templom harangja. Ebben a szentélyben, amelyben csaknem 55 évvel ezelőtt keresztelték meg, ravatalozták is fel a tragikus hirtelenséggel, az Úr Mennybemenetelének napján, áldozócsütörtökön, a munka nemzetközi ünnepén elhunyt Béres Károlyt (1953 - 2008), a református lelkipásztort, a villamosmérnököt, az Ökumenikus Szeretetszolgálat (ÖSZSZ) alapító igazgatóját (1993-tól). Az egyházak közötti ökumenikus együttműködés, a békehidak, az anyanyelv ápolásának, a kompromisszumra való készség, az emberiesség, a polgári öntudat, a civil szféra, a humanitárius tevékenység építőjére emlékezett, a keresztyéni viszontlátás reményében Csete Szemesi István református püspök, Botos Elemér bácskai esperes, valamint Tomislav Konečni az ÖSZSZ közgyűlése, igazgatóbizottsága, Bú Anna, Ghandour Saál Júlia a szeretetszolgálat, mgr. Miavecz Béla az Európa Alapítvány, dr. Svenka Savić, Papp Ferenc a civil szervezetek, Fadil Murati imám az iszlám hitközség, dr. Ana Frenkl a zsidó hitközség és Berta Zoltán a maradéki gyülekezet nevében. A megemlékezést követő ökumenikus imaórát Samuel Vrbovsky szlovák evangélikus püspök, Sztrikovits János római-katolikus esperes és Suhajda Lajos szerzetespap, Martin Hovan nyugalmazott metodista szuperintendens, Roman Miz görög-katolikus plébános, Dolinszky Árpád evangélikus szuperintendens és Csete Szemesi püspök mutatta be. Béres Károlyt a Futaki úti temetőben a gyászoló családdal, a Vajdaság szinte minden községéből érkezettekkel, valamint a Hollandiai Diakóniai Segélyszervezetnek képviselőivel (akik Bácsfeketehegyre érkeztek korábban) együtt kísértük ki utolsó földi útjára.
S. T. G.
Fotó: Ótos András

FaLang translation system by Faboba

Partneri