EHO danas

Ekumenska humanitarna organizacija je razvojna organizacija koja kroz praktično delovanje tj. pisanje i realizovanje projekata, vođena hrišćanskim etičkim vrednostima, doprinosi izgradnji pravednog društva u kome se poštuju različitosti.

Ljudska prava, jednakost i ljudsko dostojanstvo, mir i pomirenje, međuverska saradnja, solidarnost, socijalna pravda i inkluzija, održivi razvoj, odgovornost, efikasnost i transparentnost te participativan način rada osnovne su vrednosti EHO-a i njima se organizacija rukovodi u svom radu.

Ciljne grupe EHO-a su sve ranjive i marginalizovane grupe čija su ljudska prava narušena i/ili su diskriminisane. U svom radu organizacija direktno sarađuje sa decom i mladima, osobama sa invaliditetom, starim osobama, migrantima/-kinjama, Romima i Romkinjama, osobama sa zdravstvenim problemima, nezaposlenim osobama, devojčicama i ženama, mladim crkvenim liderima/-kama i organizacijama civilnog društva. EHO radi i sa lokalnim zajednicama, pokrajinskim i republičkim organima uprave i institucijama sistema; sa svima onima koji su nadležni za sprovođenje politika koje za cilj imaju unapređenje položaja ranjivih i marginalizovanih grupa.

Svoje aktivnosti EHO sprovodi kroz pet programskih oblasti: (1) humanitarni rad, (2) međuverska i međuetnička saradnja, (3) dijakonija, (4) socijalna zaštita i (5) civilno društvo.

OVDE možete pogledati važeći statut Ekumenske Humanitarne organizacije (17.06.2020.)

OVDE možete pogledati strateški plan Ekumenske humanitarne organizacije za period 2019-2023

OVDE možete pogledati godišnje izveštaje Ekumenske humanitarne organizacije

OVDE možete pogledati ko su članovi skupštine Ekumenske humanitarne organizacije

Istorijat EHO-a

Ekumenska humanitarna organizacija (EHO) osnovana je 19. februara 1993. godine u Novom Sadu na inicijativu Svetskog saveta crkava. Razlog njenog osnivanja u tom trenutku bila je težnja da se na organizovan i efikasan način odgovori na potrebe ugroženog stanovništva Vojvodine, bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost, i da im se obezbedi odgovarajuća humanitarna pomoć (pre svega u vidu lekova, higijenskih sredstava i ogreva). Zahvaljujući toj svojoj pretežno humanitarnoj delatnosti, EHO je tokom 90-ih godina prošlog veka bio prepoznat kao vodeća humanitarna organizacija. S obzirom da su je osnovali predstavnici i predstavnice različitih crkava, organizacija je u isto vreme bila i jedinstven primer saradnje crkava u obavljanju dijakonijskog rada.

Osnivači EHO su predstavnici/e sledećih crkava:

  • Slovačke evangeličke A.V. crkve u Srbiji;
  • Reformatske hrišćanske crkve u Srbiji;
  • Apostolskog egzarhata za grkokatolike u Srbiji i Crnoj Gori;
  • Evangeličke hrišćanske A.V. crkve u Srbiji- Vojvodini.

Tokom vremena, organizacija se razvijala i menjala, uspešno na taj način odgovarajući na nove potrebe društva. Fokus je postepeno stavljan na razvojne programe i projekte i EHO je evoluirao iz organizacije koja distribuira humanitarnu pomoć u organizaciju koja sveobuhvatno podržava različite ranjive grupe u našem društvu. EHO je često imao pionirsku ulogu u kreiranju inicijativa koje doprinose rešavanju socijalnih problema i osnaživanju marginalizovanih grupa. Ipak, humanitarna dimenzija našeg rada nije zanemarena i sposobnost organizacije da u kratkom roku odgovori na hitne humanitarne potrebe pokazala se tokom poplava koje su pogodile Srbiju 2014. godine, ili tokom izbegličke krize 2015. godine.

Razvoj organizacije nije bio samo u programskoj oblasti. EHO se i geografski širio: od aktivnosti koje su implementirane u Novom Sadu i Vojvodini prešlo se na područje cele Srbije. Takođe, EHO od 2006. godine, zahvaljujući tradicionalnim crkvenim donatorima, ima i svoje funkcionalne prostorije u kojima se nalaze kancelarije, učionice, prostorije za rad sa korisnicima, biblioteka, magacinski prostor, vešernica i prostorije za polovnu odeću i obuću. Pored toga, postoji i dvorišni objekat, Socijalno dijakonijski centar „Karolj Bereš“, koji uključuje klub za seniore i centar za osobe sa invaliditetom. Do izgradnje EHO centra, zaposleni su radili u osam iznajmljenih kancelarija u gradu, što je pratilo otežano planiranje projekata i aktivnosti organizacije na duži period. Konačno, tu su i zaposleni, najveća vrednost i resurs organizacije. Stručni i posvećeni saradnici i saradnice uvek su bili deo EHO tima – neki od njih danas predano rade u EHO-u, a drugi su svoja znanja i stečeno iskustvo nastavili da primenjuju u drugim organizacijama civilnog društva i državnim institucijama.

Čitav ovaj razvojni put ne bi bio moguć bez čoveka čija je vizija izgradila EHO i koji se do kraja svog života posvetio radu i razvoju organizacije, Karolja Bereša (Károly Béres), sveštenika Reformatske hrišćanske crkve u Srbiji, koji je vodio organizaciju do 2008. godine. On će ostati upamćen kao čovek koji je donosio odluke u teškim vremenima, imao hrabrosti da prihvata rizike, stane iza svojih odluka, ali i da stane iza ljudi sa kojima je radio i koje je uvek ohrabrivao da preuzmu inicijativu i podsticao ih na lični razvoj. Iako nas je prerano napustio, njegov pečat vidljiv je i danas u radu i razvoju organizacije.

Direktori Ekumenske humanitarne organizacije:

  • od 1993. do 2008. godine: Károly Béres
  • od 2008. do 2009. godine: Anna Bu (v.d. direktora)
  • od 2010. do 2015. godine: Vladislav Ivičiak
  • kraj 2015. godine: Edit Mokuš (v.d. direktora)
  • od 2016. do 2019. godine: Tilda Gyenge Szlifka
  • od 2020. godine: Anna Brtka Valent