Ekumenska humanitarna organizacija (EHO) osnovana je 19. februara 1993. godine u Novom Sadu na inicijativu Svetskog saveta crkava. Razlog njenog osnivanja u tom trenutku bila je težnja da se na organizovan i efikasan način odgovori na potrebe ugroženog stanovništva Vojvodine, bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost, i da im se obezbedi odgovarajuća humanitarna pomoć (pre svega u vidu lekova, higijenskih sredstava i ogreva). Zahvaljujući toj svojoj pretežno humanitarnoj delatnosti, EHO je tokom 90-ih godina prošlog veka bio prepoznat kao vodeća humanitarna organizacija. S obzirom da su je osnovali predstavnici i predstavnice različitih crkava, organizacija je u isto vreme bila i jedinstven primer saradnje crkava u obavljanju dijakonijskog rada.
Osnivači EHO su predstavnici/e sledećih crkava:
- Slovačke evangeličke A.V. crkve u Srbiji;
- Reformatske hrišćanske crkve u Srbiji;
- Eparhija Svetog Nikolaja u ruskom Krsturu;
- Evangeličke hrišćanske A.V. crkve u Srbiji- Vojvodini.
Tokom vremena, organizacija se razvijala i menjala, uspešno na taj način odgovarajući na nove potrebe društva. Fokus je postepeno stavljan na razvojne programe i projekte i EHO je evoluirao iz organizacije koja distribuira humanitarnu pomoć u organizaciju koja sveobuhvatno podržava različite ranjive grupe u našem društvu. EHO je često imao pionirsku ulogu u kreiranju inicijativa koje doprinose rešavanju socijalnih problema i osnaživanju marginalizovanih grupa. Ipak, humanitarna dimenzija rada nije zanemarena i sposobnost organizacije da u kratkom roku odgovori na hitne humanitarne potrebe pokazala se i tokom devedesetih godina (za vreme rata i u posleratnim godinama), u toku NATO bombardovanja, zatim za vreme poplava koje su pogodile Srbiju 2014. godine, ali i tokom izbegličke krize 2015. i 2016. godine, tokom COVID-19 pandemije 2020-2022, kao i 2023. godine u poplavama na jugu naše zemlje.
Razvoj organizacije nije bio samo u programskoj oblasti. EHO se i geografski širio: od aktivnosti koje su implementirane u Novom Sadu i Vojvodini prešlo se na područje cele Srbije. Takođe, EHO od 2006. godine, zahvaljujući tradicionalnim crkvenim donatorima, ima i svoje funkcionalne prostorije u kojima se nalaze kancelarije, učionice, prostorije za rad sa korisnicima, biblioteka, magacinski prostor, vešernica i prostorije za polovnu odeću i obuću. Pored toga, postoji i dvorišni objekat, Socijalno dijakonijski centar „Karolj Bereš“, koji uključuje klub za seniore i centar za osobe sa invaliditetom. Do izgradnje EHO centra, zaposleni su radili u osam iznajmljenih kancelarija u gradu, što je pratilo otežano planiranje projekata i aktivnosti organizacije na duži period. Konačno, tu su i zaposleni, najveća vrednost i resurs organizacije. Stručni i posvećeni saradnici i saradnice uvek su bili deo EHO tima – neki od njih danas predano rade u EHO-u, a drugi su svoja znanja i stečeno iskustvo nastavili da primenjuju u drugim organizacijama civilnog društva i državnim institucijama.
Čitav ovaj razvojni put ne bi bio moguć bez čoveka čija je vizija izgradila EHO i koji se do kraja svog života posvetio radu i razvoju organizacije, Karolja Bereša (Károly Béres), sveštenika Reformatske hrišćanske crkve u Srbiji, koji je vodio organizaciju do 2008. godine. On će ostati upamćen kao čovek koji je donosio odluke u teškim vremenima, imao hrabrosti da prihvata rizike, stane iza svojih odluka, ali i da stane iza ljudi sa kojima je radio i koje je uvek ohrabrivao da preuzmu inicijativu i podsticao ih na lični razvoj. Iako nas je prerano napustio, njegov pečat vidljiv je i danas u radu i razvoju organizacije.
Direktori Ekumenske humanitarne organizacije:
- od 1993. do 2008. godine: Károly Béres
- od 2008. do 2009. godine: Anna Bu (v.d. direktora)
- od 2010. do 2015. godine: Vladislav Ivičiak
- kraj 2015. godine: Edit Mokuš (v.d. direktora)
- od 2016. do 2019. godine: Tilda Gyenge Szlifka
- od 2020. godine: Anna Brtka Valent
