Karolj Bereš (Béres Károly) - (1953-2008)
Karolj Bereš je rođen 16. februara 1953. godine u Novom Sadu, na Telepu gde je proveo ceo svoj život. U rodnom gradu završava osnovnu i srednju elektrotehničku školu, a 1977. godine stiče zvanje diplomiranog elektroinženjera na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Paralelno studira i na reformatskom Teološkom fakultetu u Budimpešti. Po završetku fakulteta radi u struci i koordinira tim elektroinženjera u projektnom birou Neimar. Istovremeno vodi i bogosluženja: najpre u Budisavi, zatim u Kaću, Novom Sadu i Rumenki, a 1993. mu je biskup poverio rad u parohiji u Maradiku.
Tokom svog svešteničkog rada u Maradiku uz pomoć ljudi dobre volje, meštana i vernika uspeo je da obnovi zgradu parohije i molitvenu salu postradalu u požaru, a delimično i samu crkvu.
S obzirom na činjenicu da se u njegovoj parohiji mađarsko stanovništvo sve brže asimilira i da time polako odumire i njihov jezik i kultura, njegovi nedeljni časovi veronauke su se pretvorili i u časove jezika i kulture. Karoly i njegova supruga Irenka su u Maradiku pokrenuli i letnji jezički kamp za decu. Za zalaganje u svešteničkom radu u Maradiku, oktobra 2000. godine dobija godišnja nagrada fondacije Močari Lajoš.
Uz sve ove aktivnosti Karolj je od 1993. godine osnovao Ekumensku humanitarnu organizaciju u Novom Sada i bio njen prvi direktor. Najvećem broju sugrađana najpoznatiji je upravo po ovoj funkciji. U toku poslednjih 15 godina EHO je realizovala brojne projekte i izrasla u najveću vojvođansku nevladinu organizaciju koja danas ima stalno zaposlene saradnike i saradnice i na stotine volontera koji nose nove ideje i projekte. EHO danas ima i sopstveni radni prostor.
Svi koji su radili sa Karoljem Berešem dobro znaju, da bi svi ovi projekti bez njegove inicijative, entuzijazma i pokretačke snage ostali mrtvo slovo na papiru. Ovako su se oni, zahvuljujući njegovoj energiji pretvarali u milione izdatih obroka, u stotine hiljada korisnika, u hiljade tona podeljene hrane, lekova i semena povrća. Karoljeva potreba da menja stvari i njegova vera u ono što je radio, njegova vera u ljude sa kojima i za koje je radio – ta vera je omogućivala da se stvari pokrenu. Karoljeva vera je pokretala sve ljude okupljene oko Ekumenske humanitarne organizacije, vodila je EHO i omogućavala da sa njim zajedno se postigne i nemoguće – u odnosu na sredstva koja je EHO imao i vreme u kojem se radilo.
Karolj Bereš je preminuo 1. maja 2008. godine u Novom Sadu 56. godini života. Među mnogobrojnim poštovaocima u Novom Sadu, Vojvodini, čitavom regionu i Evropi ovaj veliki čovek i aktivista, borac za pravednije građansko društvo ostaće upamćen po svojoj moćnoj pokretačkoj snazi i veri da je humanije društvo moguće On nije gradio samo objekte u Maradiku, Feketiću i Novom Sadu, već i mostove saradnje i budućnosti, mostove ekumenske i interreligijske saradnje i mostove ka Evropi.