Međunarodna konferencija „Siromaštvo i obrazovna deprivacija romske dece – izazovi tokom pandemije COVID-19 pre i posle 2022.’’ se održala u periodu 22. - 23.09.2022. godine u Hotelu Putnik  u Novom Sadu, u organizaciji Dijakonije Virtemberg iz Nemačke i Ekumenske humanitarne organizacije iz Novog Sada.

Konferencija je imala za cilj da okupi učesnike iz različitih zemalja i da u okviru dva dana konferencije ponudi različite prakse i iskustva u oblasti unapređenja obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite romske dece, sa posebnim osvrtom na izazove u periodu pandemije COVID19. 

Preko 80 učesnika na konferenciji su bili iz sledećih zemalja: Slovenije, Velike Britanije, Hrvatske, Mađarske, Slovačke, Češke Republike, Švajcarske, Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Nemačke, Bosne i Hercegovine, Belgije i Srbije.      

Tokom dva dana konferencije su se realizovala četiri različita panela, u okviru kojih je 17 domaćih i stranih predavača imalo priliku da izloži svoje prezentacije na temu prava deteta, obrazovanja, inkluzije i usluga u sistemu socijalne zaštite.            

Prvog dana otvaranja konferencije, učesnike su pozdravili:
－ Pétur Thorsteinsson – Koordinator akcije Nada za Istočnu Evropu iz Dijakonije Virtemberg, Savezna Republika Nemačka
－ Ljiljana Mihajlović – Direktorica kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodina, Republika Srbija
－ Zdravka Simić – Članica Nacionalnog saveta Roma, Republika Srbija
－ Anna Brtka Valent - Direktorica  Ekumenske humanitarne organizacije, Republika Srbija.

U okviru prvog panela: “Obrazovna deprivacija romske dece” govorili su:
－ Angela Elmiger – Šefica programa za Istočnu Evropu i Bliski Istok- HEKS/EPER, Švajcarska
－ Slađana Jovanović – Projektni koordinator -  Ekumenska humanitarna organizacija,Republika Srbija
－ Božidar Nikolić  – Predsednik Asocijacije pedagoških asistenata Republike Srbije
－ David Blowers – Predsednik Evropske mreže romskih misija, The Salvation Army, Velika Britanija. 

U okviru drugog panela prvog dana konferencije: ”Prava deteta u obrazovanju, sistemu socijalne zaštite i sistemu zdravstva” govorili su:
－ Damir Krkobabić – Projektni koordinator, Ekumenska humanitarna organizacija, Republika Srbija
－ Branka Brkić – Savetnica, Istraživački odsek Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, Republika Srbija
－ Vinka Žunić – Projektni koordinator, Udruženje romskih studendata iz Srbije
－ Jelena Tintor – Socijalna radnica, CARITAS, Šabac

Drugog dana konferencije prisutnima su se obratili:
－ Rachel Eskesen –  ELCA direktorica za Evropski desk, usluge i pravosuđe
－ Đenđi Seleši – Pomoćnica pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova iz Republike Srbije
－ Lidija Tomaš – v.d.  načelnika Gradske uprave za socijalnu i dečiju zaštitu Grada Novog Sada, Republika Srbija

U okviru trećeg panela pod nazivom: “Usluge u sistemu socijalne zaštite kao efikasan odgovor na izazove tokom pandemije” govorili su:
－ Abriel Schieffelers - Službenica za politiku i razvoj članstva - Eurodiaconia, Belgija
－ Vedrana Bjelajac - Projektni kooridnator, Ekumenska humanitarna organizacija, Republika Srbija
－ Velida Salihović – Socijalna radnica - PHAROS e.V, Bosna i Hercegovina
－ Pétur Thorsteinsson - Koordinator akcije Nada za Istočnu Evropu iz Dijakonije Virtemberg, Savezna Republika Nemačka

Četvrti panel se realizovao pod nazivom: “Etnička pripadnost, blagostanje i starost”, gde su govorili sledeći predavači:
－ Milenka Matić, stručni radnik u socijalnoj zaštiti, osnivačica START HUB iz Republike Srbije
－ Jovana Škorić – Docentkinja na katedri za socijalni rad, Filozofski fakultet Novi Sad.
－ Matej Tisaj, Vice-president of Association EPEKA, Soc. Ent., Scientific and Research Association for Art, Cultural and Educational Programmes and Technology EPEKA, Social Enterprise, Slovenia
－ Svetlana Nešić Bajgo - Pokrajinski zaštitnik građana – Ombudsman AP Vojvodina, Republika Srbija.
－ Jelena Lončarević, psychologist, psychotherapist, International Aid Network (IAN CRTV), Belgrade, Serbia

Takođe, poslednji deo konferencije je bio organizovan u obliku praktičnih radionica na kojima su učesnici radili na konkretnim izazovima i predlagali rešenja i preporuke za njihovo ublažavanje i poboljšanje situacije u vezi sa obrazovanjem Roma.

Podsećamo da su Romi jedna od najugroženijih društvenih grupa koje su pogođene dubokim siromaštvom, a romska deca koja žive u stalnom siromaštvu ili „u riziku od siromaštva” su takođe izloženija uskraćenosti i društvenoj marginalizaciji i stigmi. Siromaštvo ima negativan uticaj na zdravlje dece, socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj, ponašanje i obrazovne rezultate. Siromaštvo dodatno opterećuje porodice, što može dovesti do mentalnog zdravlja roditelja i problema u porodici, finansijskih problema, socijalne isključenosti i segragacije i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.            

Dugoročni uticaji lišavanja programa ranog razvoja i limitiranost obrazovanja deteta uključuju izolaciju, depresiju, smanjenu samokontrolu i slabu otpornost. Najveći teret siromaštva obično nose romska deca kao najkrhkiji članovi zajednice. Romska deca koja žive u ekstremnom siromaštvu često su uhvaćena u ciklus transgeneracijskog siromaštva.           

Izazovi sa kojima se romska zajednica suočila jesu prilagođavanje novoj realnosti škole  (e-učenje i učenje na daljinu), te  nemogućnost pristupa i/ili korišćenja mogućnosti e-učenja zbog nedostatka pristupa opremi za e-učenje, nedostatka znanja  (među učenicima, studentima i roditeljima) i stručnosti (među nastavnicima) u vezi sa korišćenjem tehnologija i alata za e-učenje, nedostatka resursa za obezbeđivanje (za) opremu za e-učenje i pomoć u učenju kako da se ona koristi u redovnom/državnom školskom sistemu, život podstandardnim naseljima bez struje, kao i sociokulturno uslovljene ograničavajuće okolnosti, kao što su diskriminacija i segregacija, koje se pogrešno doživljavaju kao isključive za romsku zajednicu i nekritički joj se pripisuju (kao što su rano napuštanje školovanja, dečji brakovi i dečiji rad, itd.).           

Kroz ovu konferenciju došlo se do određenih zaključaka i preporuka za unpređenje obrazovanja romske dece. Neki od zaključaka su da se uprkos višestrukim izazovima koje je nametnula padnemija COVID - 19 u svim društvenim slojevima, napori da se deca uključe u obrazovni sistem nisu smanjila, te da su obrazovanje, odnosno programi za romsku decu i omladinu moćno sredstvo za njihovu socijalnu inkluziju i integraciju. Po svojoj prirodi, oni su takođe sredstvo za osnaživanje i unutar samih romskih zajednica.