U prihvatnim centrima u Subotici, Somboru i Šidu se od avgusta realizuju okupacione radionice u okviru projekta "Podrška u zaštiti i humanitarna pomoć ljudima u pokretu". Povodom Dana volontera izdvojili smo priču o našoj volonterki Tatjani.

Tekst napisla Ivana Inđin, multimedijalna umetnica art i drama terapeutkinja i voditeljka umetničkih okupacionih radionica u Somboru i Subotici.

Tatjana Marticki, volonterka u okupacionim likovnim radioncama poručuje: “Budi otvoren i iskorači”

Tatjanu sam upoznala na početku projekta. Rečeno mi je da je završila Akademiju umetnosti, da je mlada i da je iz Čuruga. Sve zajedno u meni je odjeknulo: dolaziti iz male sredine, upisati i završiti Akademiju i biti zainteresovan za volonterski rad koji je vrlo kompleksan i tiče se rada sa ljudima u pokretu i pri tome biti spreman za odlaske u Prihvatne centre u Suboticu i Sombor.

Prvi nagoveštaji, a potom višemesečno zajedničko putovanje kroz aktivnosti potvrdili su da je Tatjana zaista posebna.

Njene grafike reflektuju njene dubine koje idu u sitno fragmentirane strukture pastelnih boja, uzbuđuju i inspirišu svojom mirnoćom.

Prijavila se za učestvovanje u projektu jer je kako objašnjava pomislila da bi to mogla da bude prilika za novu, za nju posve neuobičajenu priliku da se upozna sa jednim aktuelnim, globalnim, ali kod nas nedovoljno obznanjenom fenomenu masovnih migracija stanovništva i sve socijalne, ekonomske i kulturne promene koje one donose. Ono što ju je dodatno zainteresovalo i motivisalo da se priključi  jeste umetnički i kreativni oblik rada putem kojeg se sprovode okupacione radionice. “Zainteresovala sam se za primenu likovnog rada i izražavanja, ne u cilju stvaranja umetničkog dela, već radi stvaranja pozitivne, radne i solidarne atmosfere gde je svako dobrodošao i ima mogućnost da likovnim jezikom prevaziđe govorne i kulturne barijere, da bude deo kolektiva i, ako je moguće, bar u maloj meri ublaži izazove svoje lične životne situacije. Razmišljanje o umetnosti na ovaj način, kao o art terapiji i brojnim mogućnostima na koje može da pomogne ljudima, zaintrigiralo me je kao likovnog stvaraoca i podstaklo na posmatranje oblika i celjeva umetničkog stvaralaštva iz nekih novih perspektiva.”

Biti dobar volonter podrazumeva imati i razviti komunikaciju. Tatjana je tiha, ne troši reči na suvišno, jezgrovita, na prvi pogled bi se činilo distancirana i zatvorena, međutim veoma prisutna aktivno slušajući i adekvatno reagujući brižljivo izabranim rečima koristeći engleski i arapski pomoću Google prevodioca. Komunicira i mislima, pogledom, malim pokretima, linijom i bojama, osmehom.

Na početku projekta pomalo zatečena, začuđena, možda i pomalo zbunjena drugačijim kulturama, sadržajima, načinima i uslovima rada, ali kao svaki promišljajući umetnik, zainteresovana i otvorena za protočnost novih ideja. Učestvovanje u ovom projektu obogatilo ju je muzikama Sirije, Pakistana, Afganistana, Egipta, Maroka, Indije, Gane, Irana...

Tatjana ističe:

“Na mene su ostavili snažan utisak: brojnost učesnika subotičkog kampa koji u krugu oko zamišljenog podijuma, u dvorištu kampa, medju stablima bagrema, u ritmu muzike pljeskaju i uz usklike bodre plesače; ali i  tiha, radna atmosfera u zatvorenom prostoru u Somboru,  kada svi zajedno, uz toplu kafu ili čaj, koncentrisano pokušavamo da savladamo problematiku crtanja lavirinta”.

Autentično zainteresovana za učesnike, njihove svakodnevne rutine, lične priče, i kulture iz kojih dolaze. Otvorena za učenje, pomaganje, preispitivanje, Tatjana prepoznaje da je težina, ali i lepota ovog jedinstvenog rada i trenutka u “brojnim momentima individualnog upoznavanja, razumevanja i razmenjivanja različitih životnih iskustava sa ljudima koji su u prolazu”.

Tatjana poručuje: “Dozvolite sebi da budete otvoreni i iskoračite u nešto novo i drugačije. U početku će to možda biti van vaše uobičajene zone poznatog i udobnog, ali sam boravak u prihvatnim centrima, i rad kroz koji se upoznaju ljudi iz različitih starosnih, kulturnih, društvenih i ekonomskih grupacija, kao i osobenosti svakog pojedinačnog učesnika radionice nudi bogato i, po mom mišljenju, retko pre svega životno, ali i profesionalno iskustvo. Ono omogućava da se steknu raznovrsna saznanja o nama udaljenim i stranim ljudima i njihovim kulturama, ali i da bolje upoznamo sebe i iz novog ugla sagledamo vlastito mesto boravka i životne okolnosti.”

Tatjanu je na poslednjoj radionici Maha nazvala igrajući se izgovorom njenog nadimka Tanađi i Tanđi. Pomislila sam da mora biti razloga za to. I gle, pronašla sam da Tanđi znači “nebeski glasnik”, a Tanađi numerološki označava onu koja je znatiželjna, ima viziju i donosi novo.

Baš kao i Maha “Tanja I Love You!” i mi Vas volimo. Srećan Vam Dan volontera!

Projekat finansira HEKS/EPER, Švajcarska.