Sedmogodišnji rad Ekumenske humanitarne organizacije i njenih saradnika na zbrinjavanju blizu 2000 ljudi, povratnika i deportovanih iz Nemačke u Srbiju, predstavljen je nedavno novosadskoj javnosti u SKCNS Fabrika u Novom Sadu  izložbom fotografija “(Ne)vidljivi povratak”, Promocijom publikacije “Znanjem u svet jednakosti” i Tribinom “Povratak kući - izazovi integracije”.

Projekat “Podrška (re)integraciji ugroženih porodica koje se dobrovoljno vraćaju ili su deportovane iz Savezne Republike Nemačke u Republiku Srbiju”  EHO je sproveo uz pomoć donatora Diakonie Württemberg.

Domaćini i gosti skupa predstavili su okupljenima kako je tekao proces podrške/ odbrane od diskriminacije po raznim osnovama (stanovanje, obrazovanje, zdravstvo...) kao i reintegracije za 400 porodica vraćenih u gradove i sela širom Srbije, te jesu li i kako ti ljudi nastavili stari i otpočeli novi život u domovini. Skup su pozdravili  Anna Brtka Valent, direktorica Ekumenske humanitarne organizacije i Pétur Thorsteinsson, direktor programa Nada za istočnu Evropu pri Dijakoniji Virtemberg, Nemačka.

Na tribini su govorile: O Inkluzivnom obrazovanju i merama podrške za decu povratnika u procesu obrazovanja Ljiljana Mihajlović, direktorka Kancelarije za inkluziju Roma Autonomne pokrajine Vojvodine;  O uslugama u sistemu socijalne zaštite usmerene na povratničke porodice i potrebe na terenu Ružica Zećirović Srbljin, diplomirana socijalna radnica.

Ulogu lokalnih saradnika za integraciju u radu sa povratničkim porodicama po osnovu Sporazuma o readmisiji predstavile su lokalne saradnice Zdravka Simić, Dobrila Đin i Zorica Kalanjoš, koje su neizostavna spona između korisnika i Ekumenske humanitarne organizacije. Mreža saradnika na terenu učinila je mnogo da bi povezala povratničke porodice s lokalnim institucijama i udruženjima kako bi se porodice što brže i bolje inegrisale u lokalnu sredinu, te sprečili osnovni razlozi za ponovljene ilegalne migracije.

Korisnik EHO podrške povratnicima Senad Heljsani iz Novog Sada govorio je iskreno i otvoreno iznevši potresnu priču o odlasku iz Novog Sada i boravku u Nemačkoj. Za odlazak u azil u Nemačku se odlučio da bi supruzi, sebi i za njihovo troje dece obezbedio drugačiji život. Tamo je, kako je ispričao, radio, deca su išla u školu i imala su knjige, živeli su u čistom i toplom, imali su hrane, a deca cipele. U Srbiji to nije mogao da im priušti. Na žalost, prilike su se promenile i u Nemačkoj, nakon sveopšte ekonomske, te izbegličke i migrantske krize - porodica Heljsani je deportovana, vraćena kući opet u ništa.

EHO je kroz projekat pomogao Senadu i njegovoj porodici da srede kuću u kojoj žive  i da imaju osnovne uslove za život.

U većini slučajeva diskriminacija prema Romima u našoj zemlji, na žalost, pobeđuje Čoveka! Tako bi, sva je prilika, bilo i sa svih oko 400 porodica deportovanih, ili dobrovoljno pristiglih kući u Srbiju iz Savezne Republike Nemačke, a na osnovu Sporazumu o readmisiji, da se čitav proces nije odvijao uz podršku ovim ljudima od strane Ekumenske humanitarne organizacije. Projekat je u Srbiji vodio projektni koordinator EHO Milisav Milinković zajedno sa kolegama Tanjom Stojković, Katalin Borbaš i Bojanom Tankosić.

Milinković je i autor izložbe ‘’(Ne)vidljivi povratak’’, koja pruža glas ljudima čijе pričе najčеšće ostaju nеčujnе i nevidljive. Postavka prikazuje intimne priče porodica vraćenih po Sporazumu o readmisiji, ističući važnost i nužnost  vidljivosti stvarnog života i izazova s kojima se suočavaju povratnici u procesu integracije u svoje domove u Srbiji.     

Fotografije su beležene od 2016. do 2023. godine širom naše zemlje, od Juga do Severa, i one pružaju dubok uvid u stvarnost svakodnevnog života ovih ljudi i svedočanstvo su kompleksnosti integracije. Fokus je na velikoj, teškoj, dugoj i mučnoj borbi sa kojom se suočavaju nakon povratka u Srbiju, koja otkriva njihovo siromaštvo, nesnalaženje, šibanje diskriminacijom, poniženjem i odbacivanjem. Ti se ljudi svakodnevno bore protiv otvorene diskriminacije i neretko neskrivene odbojnosti mnogih građana prema njima na ulici, u školi, na radnom mestu... I pored toga mnogi od njih pokazuju otpornost, svojevrstan prkos, odlučnost  i volju  za životom. Fotografije su svrstane u tri kategorije: Junakinje i junaci (o obrazovanju), Čardak na nebu, a na zemlji (o stanovanju) i Život kroz bore i osmeh (portreti). Izložba nastavlja svoj put - uskoro će biti predstavljena građanima Bačke Palanke.

Publikacija „Obrazovanjem do jednakosti“ autorke Branislave Opranović, koja prati izložbu, kroz priče o sudbinama povratnika prikazuje  svest o tome da je obrazovanje sve - nezamenjiv i osvedočeno ispravan put, najbolji alat u borbi protiv mržnje, nipodaštavanja, predrasuda, nejednakosti i isključenosti. Obrazovanjem se obuvaju cipele kojima se hoda putem ka izlazu iz siromaštva, a na tom drumu se nalazi jedini kljič integracije u društvo.

Sedmogodišnji rad i podrška

U prvom ciklusu od 2016. do 2019 godine uz pomoć donatora Diakonie Württemberg, projekat je usmeren na (re)integraciju porodica koje su vraćene u Srbiju iz pokrajine Baden-Virtemberg. Tokom 2016. godine organizovana je obuka i formirana je mreža od 25 lokalnih saradnika i saradnica sa cele teritorije Srbije. Oni su bili upoznati s potrebama ljudi i bili su spona između EHO i povratničkih porodica. Zahvaljujućii njihovom radu na terenu u mnogim domaćinstvima uspostavljeni su minimalnih sanitarni uslovi i poboljšani su uslova stanovanja, deca su se integrisala u obrazovni sistem, obezbeđeno im je kontinuirano školovanja, pružene su im informacija, savetovanje i podrška pri izdavanju ličnih dokumenata i u kontaktima sa državnim institucijama i službama, te podrška u korišćenju mogućnosti legalnih migracija .     Naročito je bilo važno poboljšanje zdravstvene zaštite, a mere ekonomske pomoći obezbeđivale su samozapošljavanje. U tom periodu EHO je podržao 242 ugrožene porodice sa 1210 članova. U drugom ciklusu od 2020. do 2023. Uz pomoć donatora Diakonie Württemberg, Nade za istočnu evropu i The Gustav-Adolf-Werk (GAW) EHO je podržao 137 porodica sa 650 članova, koji su u našu zemlju stigli iz pokrajine Baden-Virtemberg i iz drugih delova Nemačke. U kuće ovih ljudi uvedeni su minimalni sanitarni uslovi, opremljeni su im domovi nameštajem i obavljene manje popravke. Posebno korisna mera za povratničke porodice bila je dodela startap grantova za najbolje biznis inicijative, kao i informisanje i savetovanje o mogućnostima nalaženja posla. Organizovana je urgentna pomoć nabavke hrane, higijene, lekova za nastavak lečenja onih koji nisu imali zdravstvenu zaštitu, kao i kupovina školskog pribora.