10. decembra svake godine u svetu i kod nas obeležava se Dan ljudskih prava. U godini kada je svet zadesila  pandemija virusa COVID – 19, ne smemo zaboraviti na to da su ljudska prava svakoga od nas neotuđiva i nedeljiva, da se svi rađamo jednaki i slobodni bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik, ili bilo koji drugi status. 

Među najvažnijim ljudskim pravima izdvajamo: pravo na život, slobodu i sigurnost ličnosti, pravo na obrazovanje, zaposlenje, rad, lekarsku negu, socijalnu sigurnost, slobodu mišljenja, uverenja, veroispovesti. 

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 10. decembar za Dan ljudskih prava 1950. godine kako bi skrenula pažnju „naroda sveta“ na dve godine ranije potpisnu Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, kao prvi sveobuhvatni instrument zaštite ljudskih prava. Deklaracija  po prvi put u istoriji čovečanstava proklamuje zajedničke standarde ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi i sve nacije sveta. 

Donošenjem, Deklaracija nije bila pravno obavezujuća već više deo međunarodnog običajnog prava sve do Međunarodne konferencije UN o ljudskim pravima 1968. godine kada je odlučeno da deklaracija predstavlja obavezu za sve članice međunarodne zajednice. 

Deklaracija kao takva predstavlja osnov za sve dalje donete pravno obavezujuće sporazume UN o ljudskim pravima, posebno o dečijim, manjinskim, kulturnim, ekonomskim, socijalnim i političkim pravima.

U Republici Srbiji ljudska prava zagarantovana su Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima.  Država i društvo treba da garantuju i štite prava svakog pojedinca, svakog dana, a ne samo na bitne datume kada ih obeležavamo.

Ekumenska humanitarna organizacija od svog osnivanja realizuje projekte koji su usmereni na zaštitu i unapređenje ljudskih prava svih onih pojedinaca i grupa ljudi kojima su ona povređena ili im je onemogućena puna primena.