U Centru za azil u Vranju, 23. jula 2025. godine, organizovan je dan ispunjen kreativnošću, povezivanjem i emocionalnom podrškom za decu i roditelje iz Ukrajine. U atmosferi poverenja i topline, porodice su imale priliku da kroz umetnost, razgovor i kontakt s prirodom dožive trenutke mira i zajedništva, uprkos izazovima izbeglištva. Jedan deo dana bio je posvećen izradi narukvica sa imenima i šarama, kao i privešcima za ključeve od filca.

Deca i roditelji zajedno su birali boje, tkanine i simbole koji ih podsećaju na dom, najmilije ili njihove lične želje. Kroz ovaj jednostavan, ali emotivan proces nastajali su predmeti sa ličnim značenjem – mali znakovi identiteta i prisutnosti. Gulcan Guzel, EU AID volonterka iz Turske, vodila je ovu kreativno-okupacionu radionicu u okviru programa „Humanitarni volonterizam za solidarne aktivnosti“ koji sprovodi Ekumenska humanitarna organizacija (EHO) uz podršku Evropskih snaga solidarnosti. Njena prisutnost i pažljivo vođena radionica pružile su učesnicima ne samo mogućnost da nešto stvore, već i da budu viđeni, saslušani i uključeni.

U okviru istog dana, organizovana je i psihoterapijska podrška – kroz individualne i grupne sesije sa stručnim licima, gde su učesnici mogli da podele svoja osećanja, traume i svakodnevne izazove. Posebna pažnja posvećena je roditeljima, čija snaga je često tiha, ali neophodna u svakodnevnoj borbi za sigurnost i stabilnost svojih porodica. U drugom delu dana, zajedno smo obišli baštu iza Dečijeg kutka – brižno negovan prostor u kome žene iz kampa uzgajaju povrće od semena koje su ponele iz Ukrajine.

Za mnoge od njih, ovaj vrt predstavlja mnogo više od pukog sadnog mesta. To je prostor koji leči, smiruje, vraća rutinu i povezuje ih sa životom koji su morale da napuste. Baštovanstvo im donosi osećaj svrhe, pripadnosti i snage – kroz svaki list i svaki plod koji iznikne iz zemlje pod njihovim rukama.

Ove aktivnosti deo su šireg programa koji EHO sprovodi uz podršku UMCOR-a (United Methodist Committee on Relief of Global Ministries), sa ciljem da se kroz holistički pristup pruži ne samo pomoć izbeglicama u Srbiji, već i osećaj da život – uprkos svemu – može da se nastavi, da bude smislen, kreativan i dostojanstven.