Alexis, reci mi nešto više o sebi… Odakle si, koje si godište i sl.?

Ja sam Aleksis Stig (Steig) iz Amerike (US) iz Mičigena. Imam 23 godine. Uživam da provodim vreme u razgovoru sa drugima i da učim od njih. To je jedan od najuzbudljivijih razloga zbog kojih sam došla ovde. Želela sam da upoznam nove ljude i da doživim drugu kulturu.

Zašto si odlučila da dođeš u Srbiju?

Zapravo ja sam odabrana od strane mog koordinatora da dođem u Srbiju, u skladu sa mojim interesovanjima, iskustvom i ličnošću. Mislim da je to bila sjajna odluka, jer mislim da mi Novi Sad savršeno odgovara! Ovde sam od septembra i biću do kraja juna. Ukupno 10 meseci…

Kako se zove organizacija koja te je poslala u Srbiju? Reci nam nešto više o njoj.

ELCA (Evangelical Lutheran Church of America) ili Evangelistička luteranska crkva koja dobro sarađuje sa Ekumenskom humanitarnom organizacijom godinama unazad. ELCA svake godine šalje volontere u Srbiju.

Ovde si sada već 7 meseci. Da li ti nedostaju roditelji i prijatelji i ti njima?

Da, nedostaju mi roditelji i prijatelji, ali nije tako strašno kao što sam mislila da će biti. Nisam nešto nostalgična, ali je to verovatno zato što mogu lako da komuniciram sa njima. Sa roditeljima se obično vidim svake druge nedelje putem neke od društvenih mreža, a u kontaktu sam i sa drugim prijateljima.

U Americi mladi ljudi obično imaju jednu godinu slobodno za putovanja ili neke druge aktivnosti (year – off). Da li je tvoje volontiranje nešto poput toga?

YAGM (Young Adults in Global Mission) mogu da koriste ‘gap year’, i mnogi moji prijatelji to koriste, ali ja ne, s obzirom da nisam student, već sam radno angažovana u protekle tri godine.

Možeš li da nam opišeš svoj radni dan u EHO-u?

Svake nedelje držim 2 časa engleskog ( 1 za početnike i 1 za konverzaciju) i za nekoliko kolega iz organizacije držim individualne časove. Dva puta nedeljno volontiram u Svratištu za decu, a petkom pomažem u Američkom kutku u okviru Kid's Corner programa. U skladu sa mogućnostima, uključujem se koliko mogu i u druge aktivnosti, poput posete migrantskom kampu u Somboru ili Subotici. U slučaju kada je to potrebno lektorišem izveštaje koje EHO piše na engleskom jeziku.

Šta ti se dopada da radiš, a šta ne u okviru naše organizacije i uopšteno?

Volim da se družim sa kolegama u EHO-u i da provodim vreme sa njima. Uživam da razgovaramo.
Takođe, VOLIM hranu i Novi Sad u celosti.
Volim da lektorišem izveštaje, da radim u Svratištu, da se šalim sa kolegama i da podučavam ljude engleski jezik. Svi zadaci su mi zabavni.
Kada je reč o onome šta ne volim - zapravo me uznemirava loš odnos prema Romima i loš položaj romske dece u Srbiji.

Šta voliš da radiš u slobodno vreme?

Volim da čitam. Upravo sam završila knjigu “Poisonwood Bible” i “Zlata’s Diary”. Volim da idem na kafu sa prijateljima odavde.

Koji je tvoj omiljeni lokal u kom se opuštaš i piješ kafu?

Moje omiljeno mesto je Frida Kahlo café – koji je veoma mali, ali u kom je prijatna i udobna atmosfera.

Kako govoriš srpski?

Znam neke osnovne stvari i mogu poprilično dobro da se snađem, ali ispred mene je dug put za učenje. Strah me je da ne posustanem, iako mi je srpski jezik lep i volim ga.

Šta misliš o tome kako ljudi u Srbiji govore engleski jezik?

Ja sam oduševljena Srbima i Mađarima koje poznajem i njihovim jezičkim sposobnostima. Gotovo da svako govori barem dva jezika, što nije uobičajeno za U.S. gde je engleski dominantan jezik. Zastrašujuće je, ali i prosvetljujuće.

Kako volontiranje utiče na tebe naročito kada govorimo o volontiranju u Srbiji?

Posebno me ohrabruje što vidim toliko mladih ljudi koji volontiraju u Srbiji kada ne rade ili ne studiraju. Srbiji, kao i mnogim drugim zemljama, trebaju ljudi koji su voljni da budu ruke Hristove - kako god to izgledalo!
Volim svoj rad u EHO-u jer mi daje šansu da to i budem. Omogućava mi da izgradim odnose sa nekim neverovatnim ljudima i da učim od njih, što i jeste moj krajnji cilj.

Šta generalno misliš o volontiranju?

Mislim da bi svaka osoba trebala da volontira barem jednom u svom životu. Volontiram na mnogo različitih načina još od srednje škole i volim da pomažem drugima na bilo koji način.
Mislim da smo mi u stanju da se brinemo za one koji imaju manje, da služimo našim bližnjima i brinemo se za planetu na kojoj živimo. Verujem da volontiranjem možemo napraviti bolju budućnost.

I na kraju, koja je tvoja poruka mladima?

Znam da volontiranje zahteva mnogo više vremena i to je žrtva za mlade... pogotovo kada imate puno posla na fakultetu, kad imate posao, kad pokušavate da zaradite novac... ali iskustvo koje steknete volontiranjem je mnogo vrednije. To je praktično životno iskustvo. I samo je vredno znati da pomažete nekome čiji život je teži od vašeg. Na taj način poboljšavate uslove i to je samo dobro za vašu dušu!